Нисам могла да прихватим да ми спикери или незавршени студенти, само зато што су Тијанићеви пулени, буду заменици. У најкраћем, Тијанић даје предност презентерима, што свакако није небитно за телевизију, ја дајем предност ауторском новинарству, без којег нема ни кредибилитета... Радити сваки дан по 12 сати у ишчекивању неке подметаљке или безобразлука – постало је шизофрено, и после једног таквог Тијанићу својственог урлања, којим је довео у питање и моје новинарство и телевизијско знање – поднела сам оставку. Од тада га нисам ни чула ни видела.